Šta je Laravel?

Kratka istorija i različite verzije Laravela

Početak – kao što smo već spomenuli, Tejlor Otvel je kreirao Laravel, čija prve verzija je puštena u junu 2011. Otvelova ideja je bila da stvori alternativu Codeigniter-u (još jednom radni okvir softveru) koji bi imao naprednije odlike kao što su ugrađena podrška za autorizaciju i autentikaciju korisnika.

Beta verzija i Laravel 1.0 pušteni su istog meseca i obe verzije su imale unapred ugrađenu podršku, ne samo za autentikaciju, već i za modele, preglede, sesije, lokalizaciju, i još mnogo drugih mehanizama. Jedini problem inicijalnog puštanja bio je manjak upravljačke podrške. Ovo je u principu značilo da Laravel nije bio „pravi“ MVC radni okvir.

Laravel 2.0 – Druga verzija softvera puštena je iste godiine, u septembru. Unapređena verzija predstavila je razne nove opcije poput upravljačke podrške, čime je Laravel postao pravi MVC softver. Takođe, podržavao je IoC princip (inverziju kontrole) zajedno sa Blade sistemom templejta.

Najveća mana Laravela 2 bilo je uklanjanje third-party paketa.

Laravel 3.0 – Treća verzija softvera puštena je u februaru 2012. kada je uveden novi set opcija poput Artisan-a, Laravelovog CLI-ja ili interfejsa komandne linije. Ova verzija donela je i već ugrađenu podršku za migracije baza podataka, kontrolu verzije, upravljanje događajima, generalno podržava više sistema menadžmenta baza podataka i uvela je Bundles, Laravelov sistem upakivanja.

Illuminate ili Laravel 4.0 – Četvrta verzija debitovala je godinu kasnije, u maju, sa totalno novim izgledom, kao potpuno ponovno napisani radni okvir. To je označilo migraciju Laravelovog radnog prostora u odvojen set paketa distribuiran kroz Composer, upravljač pakovanja na nivou aplikacije. Ovaj potez unapredio je Laravelovu ekstenzibilnost. Nova verzija softvera takođe je uključivala sejanje baza podataka, podršku za poruke na čekanju, različite vrste mejlova, i odloženu eliminaciju podataka iz baza (poznatu i kao mekano brisanje).

Laravel 5.0 – Pušten u februaru 2015. uključivao je nekoliko unutrašnjih izmena koje su dovele do prelaska na novi broj, umesto planiranog puštanja Laravela 4.3.

Peta verzija uvela je mnoštvo odličnih opcija kao što je Scheduler, za zakazivanje zadataka koji se obavljaju periodično. File System, apstrakcioni sloj, je takođe uveden. Ovo omogućava korisniku da koristi remote skladištenje na isti način kao i lokalni sistemski fajlovi.

Laravel 5 je uveo i Elixir, koji je pojednostavio upravljanje paketima. Takođe, opcionalni Socialite paket olakšao je upravljanje eksternom autentifikacijom.

Laravel 5.1 – Uveden je u junu 2015. i bila je prva puštena verzija softvera koja je dobila dugotrajnu podršku.

Laravel 5.3 – Ova verzija puštena je u avgustu 2016. Donela je unapređenje brzine developmenta kao i brz pristup uobičajenim zadacima.

Laravel 5.4 – Pušten je u januaru 2017. Sa njim je došlo mnogo korisnih funkcija, poput Laravel Dusk, Laravel Mix, Markdown Emails, Route Improvements, Blade Components and Slots, Automatic Facades, Higher Order Messaging for Collections, i druge. Dve konsekutivne verzije puštene su 2018. a finalna verzija 5. serije debitovala je u januaru 2019.

Laravel 6.0 – Trenutna verzija puštena je u septembru 2019. Uvedene su opcije poput semantičkog verzionisanja, unapređenjih odgovora za autentikaciju, unapređenja podupita, kompatibilnosti za Laravel Vapor, unapređen rad posrednog softvera, i lazy kolekcije.

U ovoj verziji, frontend scaffolding opcija je pomerena iz glavnog paketa u laravel/ui.

Koje su glavne karakteristike Laravela?

Laravel je nastao iz potrebe da se prošire granice prethodnih softvera i dnevni zadaci učine lakšim. Ove opcije mogu se smatrati Laravelovim svetlim tačkama, i nisu kategorizovane ni u jedan specifičan red vezano za paket.

Kao takav, Laravel je uvek nastojao da se fokusira na opcije koje bi development učinile jednostavnijim, aplkacije pouzdanijim i kompleksnijim, ali istovremenom jednostavnijim za navigaciju.

• Modularnost – Ono predstavlja stepen do kog komponente aplikacije mogu biti kombinovane, odvajane i posle ponovno kombinovane. Deljenje komponenti u različite module koji rade zajedno kako bi aplikaciju učinili potpuno funkcionalnom uticalo je i na izgradnju Laravela, jer je i on sam velika kolekcija različitih komponenti. Modularnost omogućava lako kreiranje i razvoj velikih aplikacija koje bolje detektuju i rešavaju probleme. Laravel developerima daje jednostavan i lak način praćenja smernica za otpočinjanje i izvršavanje projekata.
  
  
• Dependency menadžment – Neki developeri smatraju ovo vodećom karakteristikom softvera. Ova opcija omogućava korišćenje različitih paketa ili nekad čak i third-party paketa unutar Laravela, uz potpuno kompatibilnost i funkcionalnost. Na primer, pri povezivanju third-party paketa uz Laravel aplikaciju, nije potrebno ručno vezivanje jer to može da se uradi iz unikatnog uslužnog provajdera Laravelovog paketa. Coposer rešava dependency probleme. Ovaj PHP menadžer koristi različite pakete efikasnije i brže.
  
  
• Autentifikacija – Ova opcija je postala centralni deo svake ozbiljne veb aplikacije. Ranije, upisivanje autentikacije u delove softvera poput CodeIgniter-a trajalo je dugo. Laravel omogućava ovu opciju odmah, a na developerima je pokrenu jednostavnu komandu kako bi kreirali funkcionalan sistem autentikacije. Dodatno, pojedine opcije omogućavaju developerima da stvore sopstvenu autentikaciju.
  
  
• Keširanje – Lako i brzo smeštanje povratnih podataka takođe je jedna od glavnih stavki u veb developmentu i Laravel nudi i ovu korisnu opciju. Praktična je jer omogućava veb aplikaciji (vebsajtu na primer) da, pri pristupanju aplikaciji, radi bolje time što će umanjiti vreme procesiranja podataka.
  
  
• Ispravljanje grešaka i testiranje – Laravel nudi i ugrađen PHPUnit koji testira aplikacije. S obziom na to da je Laravel izgrađen s testiranjem na umu, ispravljanje grešaka i testiranje su opcije koje su integrisane.
  
  
• Lokalizacija – Laravel čini kreiranje višejezičnih aplikacija lakim jer se to može raditi istovremeno sa samim razvojem veb aplikacije. To ga čini idealnim za multinacionalne veb projekte ili dvojezične sajtove.
  
  
• Ruting – Ruting u Laravelu može da se koristi za grupisanje ruta, imenovanje, vezivanje modela podataka i filtriranje.
  
  
• BLADE – BLADE omogućava veliku pomoć pri formatiranju podataka. Takođe, ima i implementirano nasleđivanje templejta, što developerima omogućava da kreiraju kompleksne ali lako razumljive izglede veb aplikacija. Takođe, BLADE ne brani developerima da koriste obični PHP kod pri pregledima koji su kompilovani u običan kod i keširani. Oni ostaju tamo do izmene, što znači da im se ne dodaju overhead-ovi.
  
  
• Izgradnja pretraživača baze podataka – Laravel nudi jednostavan način za praćenje pretraga baza podataka, uz mnoštvo opcija i filtera kako bi se upravljalo podacima, čak i uz implementaciju kompleksnih pretraga.
  
  
• Eloquent ORM – Ova opcija pruža odličnu podršku većini baza podataka i radi savršeno sa SQLite-om MySQL-om, kao i dokumentaciju za sve funkcije.
  
  
• Bezbednost – Većina developer hvali Laravel zbog svoje sposobnosti da kreira sigurne veb aplikacije. Za početak, tu je sistem autentikacije, eloquent ORM koji koristi PDO vezivanje kao zaštitu od SQL injekcije. Laravel takođe nudi podršku za zaštitu koda od XSS napada. Paketi kao što su Laravel Security Component, Laravel-ACL služe za poboljšanje bezbednosti aplikacije.
  
  
• Envoy – ova opcija omogućava da regularni zadaci mogu da se pokrenu sa remote servera iz same aplikacije, što takođe omogućava developerima da postave nove zadatke za puštanje.
  
  
• Sistem migracije – Laravel nudi i pouzdan sistem migacije za kreiranje struktura baza podataka. Ove strukture mogu biti kreirane jednostavnim PHP jezikom umesto oslanjajući se na SQL. Omogućava korisnicima da kreiraju tabele, baze podataka, i indekse koristeći migracije. Ovo je korisno pri promeni tabela jer developeri mogu lako da pokrenu novu migraciju umesto da ponovo kreiraju tabelu.
  
  
• Sistem fajlova – Sa podrškom za višestruke sisteme fajlova, Laravel omogućava korisnicima da koriste lokalne sisteme fajlova ili one na cloud-u, poput Amazona S3, uz dodatne opcije izbora između tih sistema i njihovog jednostavnog odabira.

Unapred spremni first-party paketi

Tokom godina, Laravel je uveo pakete koji su rad u ovom okviru učinili lakšim i primetno bržim.

SHH ili Secure Shell bio je prvi paket, uveden u Laravelu 4.1 i omogućavao je ispunjavanje CLI komandi na programskom nivou na remote serverima. U tom slučaju, SHH je radio kao enkriptovani mrežni protokol.

Cashier bio je drugi paket pušten u 4.2 verziji Laravela. To je interfejs kojim se upravlja različitim opcijama kao što su upravljanje kuponima, generisanje faktura i drugih usluga naplate koje omogućava Stripe.

Scheduler je uveden u 5. verziji Laravela, i on je dodatak Artisan-u koji mogućava zakazivanje zadataka za periodično ispunjavanje zadataka koji se zasnivaju na cron dameon-u i Artisan-u.

File System stigao je kad i Scheduler, i predstavlja sloj apstrakcije sistema fajlova koji omogućava developerima da koriste višestruke sisteme fajlova i cloud skladištenje na isti način i sa istim nivoom transparentnosti.

Socialite, pušten u 5. verziji Laravela bio je opcionalni paket koji je proširio već postojeće opcije autentikacije u Laravelu, omogućavajući autentikaciju sa raznim Oauth provajderima, kao što su GitHub, Bitbucket, Tviter, Gugl i Fejsbuk.

Artisan

Artisan, Laravelov CLI (ili interfejs komandne linije) prvi je put predstavljen s Laravelom 3, međutim, tada je imao ograničene mogućnosti. Kasnije, nakon što je Laravelova platforma prešla na arhitekturu baziranu na Composer-u, Artisanu su dodane dodatne opcije u verziji 4, zahvaljujući ugradnji različitih komponenti Symfony okvira.

Karakteristike Artisan-a preslikane su u različite potkomponente čime se postiže visok nivo funkcionalnosti kada je u pitanju izrada i upravljanje veb aplikacijama.

CLI se najčešće koristi za upravljanje migracijama i sejanjem baze podataka, generisanjem koda na ploči za nove migracije i kontrolere (prvi može biti posebno koristan jer znači da programeri ne moraju stvarati odgovarajuće kosturne kodove).

Još jedna popularna osobina jeste proširenje mogućnosti stvaranjem i primenom prilagođenih naredbi poput automatizacije za ponavljajuće zadatke.

Composer

Četvrta verzija Laravela zavisila je od različitih spoljašnjih paketa kako bi pravilno funkcionisala i zato je uveden Composer, koji će funkcionisati kao dependency menadžer. Baziran na PHP-u znatno je olakšao postavljanje novih projekata jer nije bilo potrebe pamtiti URL-ove niti preuzimati zip datoteke. Samo s izvršavanjem samo nekoliko naredbi, programeri su spremni za postavljanje projekta s visokim potrebnim zavisnostima.

Zašto je Laravel tako popularan?

Popularnost softvera leži u njegovoj lakoj prilagodljivosti, što dopušta developerima da kreiraju jedinstvene strukture projekata za jedinstvene veb aplikacije. Takođe, nudi i elegantnu sintaksu koja čini pisanje koda jednostavnim, ekspresivnim i jasnim.

Još jedan ključni razlog popularnosti Laravela jeste njegov ogromni razvojni ekosistem sa praktičnim opcijama, poput usmeravanja, ORM-a, trenutne implementacije, DB upita i Templating-a. Softver također nudi mnoštvo drugih izvanrednih opcija i paketa zbog kojih se izdvaja iz mnoštva drugih okvirnih aplikacija.

Sve u svemu, programerima omogućuje izradu veb aplikacija mnogo brže i lakše, u ekosistemu u kom je vrlo malo tehničkih ranjivosti i veća sigurnost i rukovanje greškama.

Do sada su profesionalci širom sveta pohvalili softver zbog njegove glatkoće, jednostavnosti, niza alata koji im omogućavaju stvaranje prekrasnih i vrlo funkcionalnih veb aplikacija i opštih mogućnosti koje mogu uštedeti vreme i omogućiti im da otklone greške na vreme.

Izvan digitalnog okvira

Programeri Laravela takođe su domaćini službene konferencije Laravel pod nazivom Laracon koja je fokusirana na softver, a obuhvata različite teme u rasponu od razvoja do upotrebe i druge opšte teme iz industrije softverskog razvoja.

Do sada se uglavnom održavao u SAD-u i Europi, osim 2017. godine, kada je Laracon bio isključivo internetski događaj i 2018. godine kada je konferencija održana u Australiji.

Prijem u zajednici

S puno različitih paketa na tržištu, sigurno je reći da se developeri Laravela trebaju prilagoditi promenjivim trendovima, neprekidno razvijajućim mehanizmima i udovoljiti zahtevima programera. S tim u vezi, Laravel je naišao na opšte pozitivne kritike. Programeri su, uglavnom, pohvalili performanse okvira, interfejs koji je jednostavn za korišćenje i testiranje svojstava koja omogućuju ponovno planiranje prilično jednostavnim. Takođe su spomenuli da velika količina paketa može učiniti rad s Laravelom brzim i jednostavnim. Neki su se pohvalili i ugrađenim paketima poput Cashier, Scheduler, Authentication i Socialite.

Takođe, programeri su hvalili obilje resursa i paketa dostupnih za Laravel. Svojim kompatibilnim i integracijskim opcijama dependency menadžmenta je pouzadno i lako. Laravel omogućuje i standardizovan razvoj. Među nedostacima, neki, manje iskusni programeri primetili su da je za efikasnost Laravela potrebno dobro razumeti programiranje uopšte i biti upoznat sa različitim paketima. U skladu s tim, možda neće biti prikladan kao početni softver za one koji rade samo s CMS platformama poput WordPress-a. Takođe, drugi su primetili da je deljenje hostinga teško s Laravelom. To je takođe tačno jer njegova struktura nije bila dizajnirana s deljenim hostingom na umu, ali može raditi i na tom principu.